Psihoanaliza lakanovske orientacije važi za najsubverzivniji diskurs kako u svojoj klinici tako i u svojim učincima u kulturno-političkom polju. A zašto je onda lacanovska psihoanaliza zapravo ustupila na prostor imenovan prostor zemalja bivše Jugoslavije tek 2015 godine? Kakvi su njeni početci i u otporu do čega je tada počela bitka za psihoanalitički diskurs?

O početku lakanovskog pokreta u Sloveniji, kliničkih efekata psihoanalize, situaciji psihoanalize u Srbiji i početku prve lakanovske publikacije po prvi put če progovoriti Nina Krajnik, Vanja Stojanović i Ana Filipović. 

Događaj če se dešavati u četvrtak, 25. aprila 2019 u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Bircaninova 21, 11000 Beograd) od 18h do 20.30h.

 

 

 

PROGRAM

 

Predavanje: dr. Nina Krajnik

Borba za lakanovsku psihoanalizu

 

Okrugli sto 

Predstavljanje prvog broja prvog lakanovskog psihoanalitičkog časopisa Objekt želje

 

Moderator: Vanja Stojanović

Psihoanaliza u Srbiji? 

 

Ana Filipović

Psihoanalitička klinika – primer toksikomanije

 

Nina Krajnik

Ljubav i politika

 

 

Dr. Nina Krajnik

BORBA ZA LACANOVSKU PSIHOANALIZU

Činjenica nastupa lakanovske psihoanalize je 2015 godine u Sloveniji radikalno otvorila decenijama prećutkivanu i perfidnu privatizaciju univerzitetskog i medijskog prostora i represiju od strane države, koju napaja pseudo revolucionarni diskurs, spojen sa divljim kapitalizmom. Borba za lakanovsku psihoanalizu je u tom smislu postala borba za društvenu promenu, koja je u četiri godine uspostavila prvi lakanovski psihoanalitički časopis Objekt želje, prvi studijski program lakanovske psihoanalize i politički pokret, koji danas razotkriva dugo prećutane istine slovenačkog prostora i prostora bivše Jugoslavije.

Predavanje će ispostaviti šta je lakanovska psihoanaliza i šta njen pokret doprinosi za mogućnost subjektivne i društvene promene.

 

Vanja Stojanović

PSIHOANALIZA U SRBIJI?

Da li je psihoanaliza prisutna u Srbiji? Ovo pitanje svakako predstavlja paradoks, koji treba okupirati kako bi razumeli odsustvo ključnog momenta reza, rez koji imenujemo analitički diskurs. Ono što konstituiše ovaj paradoks jeste predpostavka da u Srbiji postoje psihoanalitičari, a da uprkos tome primećujemo odsustvo analitičkog diskursa. Psihoanaliza nije profesija, psihoanalizu ne odredjuje samo njena klinička praksa, psihoanaliza nije ideološko političko oruzije filozofa, psihoanaliza nije ničije vlasništvo! Psihoanaliza je diskurs – orientacija realnog, koji ne ostaje indiferentan do konteksta i momenta u kome se pojavljuje i po nužnosti ustupanjem u neki prostor proizvodi jasne političke efekte koji se manifestuju kroz otpor, represiju i cenzuru psihoanalize od strane diskursa moći.

 

Ana Filipović

LAKANOVSKA PSIHOANALITIČKA KLINIKA – PRIMER TOKSIKOMANIJE

Doprinos se oslanja na simptome toksikomanije i njenu raspravu u psihoanalizi lakanovska orijentacije. Zašto je psihoanaliza toksikomanije u današnjem momentu i post-jugoslovenskom prostoru aktuelno pitanje? Ne samo da obuhvata čistu singularnost primera kao intimnog izraza iskustva sveta u nekom periodu života, već i partikularne simptome koji su aplicirani na područje toksikomanije (npr. alkoholizam). To je aplicirana psihoanaliza, koja se naročito odnosi na nove oblike simptoma, imanentne duhu vremena. Vreme obeleženo imperativom užitka i odbijanjem kastracije se naime razlikuje od Frojdovog doba i sa Lakanom otvara novu orientaciju lečenja. Manjak, želja i užitak su u raspravama o toksikomaniji postavljeni uz pitanje kompenzacije i auto-destrukcije. Ide za kretanje koje se podudara sa Lakanovom koncepcijom Drugog, do nepostojanja Drugog te preispituje anesteziranje subjekta i sposobnost njegove destrukcije.